Прве организоване услуге изношења смећа у граду почеле су 1961. године. Смеће се износило из најужег дела центра града, сваких 15 дана. Ови послови су се обављали на врло примитиван, ручним утоваром на коњску запрегу и то без посуда, али у то време једини прикладан начин. Године 1970. у договору са Одељењем за комуналне послове Општине Сомбор и Секцијом за комуналну делатност, организована је прва акција “Месец чистоће”. Ова акција постала је традиционална и од тада се организује сваке године у априлу.

Ове послове обављала је комунално услужна радња за изношење фекалија и то на врло примитиван начин, коњском запрегом и ручним утоваром. Након оснивања Комуналног предузећа Сомбор, услуге се обављају на савременији начин. Из сопствених срдстава набављена су два возила цистерне, а чишћење септичких јама обављају се поред Сомбора у Белом Манастиру, Апатину, Оџацима, Црвенки, Кули, Врбасу, Бачкој Тополи, Суботици, Палићу, Бачкој Паланци и у неколико наврата у Брчком.

У време оснивања Комуналног предузеца у граду је постојала само једна асфалтирана улица и неколико улица са постављеном каменом коцком. Све остале улице су биле без икакве подлоге, а само мањи број, са уграђеном турском калдрмом. Од значајних објеката, изграђено је насеље Циглана (данашња Текстилна улица), халу бивше Слоге, сви објекти сиркаре (данас Технограђа), дечији вртићи на Јосичком путу, у Кљајићеву, код Логора итд.ављају се поред Сомбора у Белом Манастиру, Апатину, Оџацима, Црвенки, Кули, Врбасу, Бачкој Тополи, Суботици, Палићу, Бачкој Паланци и у неколико наврата у Брчком.

У граду и насељеним местима до 1960. године нису постојали водоводи. Становници су се снабдевали водом различитог квалитета, углавном из сопствених бунара. У Комуналном предузећу организована је група од пет бунарџија и потребног броја неквалификованих радника чији је задатак било бушење нових и одржавање постојећих бунара. Први артерски бунар у Сомбору избушен је у периоду 1887/1889. године на простору данашњег Трга Светог Ђорђа (Сзент Gyorgy тер). Радове је извео инг. Бела Жигмонд.и, Кули, Врбасу, Бачкој Тополи, Суботици, Палићу, Бачкој Паланци и у неколико наврата у Брчком.

По налогу Општине од Електровојводине су 1963. године преузети послови одржавања јавне расвете. На овим пословима радило је пет електричара који су обичним пењалицама замењивали прегореле сијалице, дотрајала грла, проводнике, склопке и сл.

Пре и за време II светског рата и неколико година у новој Југославији, послове израде и продаје погребне опреме и превоз покојника обављало је неколико приватних предузећа. Током окупације, власници предузећа водили су пословне књиге које је власт редовно контролисала, али и поред тога, након измиривања свих обавеза, остваривали су солидну зараду. Неколико година након ослобођења, оснивањем друштвеног погребног предузећа ова приватна предузећа престају са радом. Од њих се преузима сва опрема са колима и коњима, и то по непримерено ниској цени.

Године 1962. набављено је возило Фиат 1300 фургон, а 1966, Форд фургон за превоз покојника. Од 1975. године превоз покојника се врши искључиво моторним возилом и запрежним колима, а једина преостала запрежна кола избачена из употребе. Испраћај покојника од места становања поворком обављао се до 1983. године, а након те године покојници су до сахране почивали у црквеним капелама. Нове капеле на Великом Православном и Католичком гробљу су изграђене 1984. године и од тада се протокол сахране обавља из ковоизграђених капела којима управља Комунално предузеће

У Сомбору постоји седам гробља: Велико и Мало православно, Велико Мало католичко, Јеврејско и Назаренско, поред кога је некад постојало и Муслиманско, међутим на том простору нема препознатљивих гробних места. Интересантан је податак да је неко време постојала привремена локација у Парку Хероја испред Жупаније на којој су сахрањивани погинули у Батинској бици. Као посебан споменичко гробни комплекс је партизанско и гробље црвеноармејаца погинулих у II Светском рату и за време батинске битке.

У оквиру комплекса Великог православног гробља је спомен костурница у којој су сахрањени земни остаци погинулих солунских добровољаца и аустроугарских војника и I Светског рата.

Године 1948. године је Општина формирала своју Димничарску службу, а оснивањем Комуналног предузећа 1960. године у његов састав улази и Комунална радња за чишћење димњака. Због несугласица у предузећу, 1966. године из предузећа се издвајанеколико оџачара и оснивају ново димничарско предузеће “Оџачар”.

На иницијативу Комуналног предузеца у јулу 1967. године долази до спајање са Управом градског зеленила под новим називом “Комунално предузеће и Зеленило” Сомбор. Након спајања Комуналног предузеца и Управе градског зеленила дошло је до проширења постојецих делатности, а број запослених до 1980. године је био око 360 радника.

Интеграција је подразумевала и преузимање радника и послова на одржавању јавних зелених површина, а пренешени су јој на управљање: Расадник на Безданском путу, Газеркин расадник са два мања стакленика и неколико нуспросторија. Ангажовањем стручњака из области зеленила у веома кратком року, у сомборском расаднику производе се велике количине разних врста квалитетног садног материјала, уз непрекидно проширење расадничких површина.

Предузеће је у периоду од 1978. до 1991. године пословало под називом Комунална радна организација, односно Сложено комунално предузеће “Чихаш Бене” Сомбор. Предузеће је назив добило по некадашњем градоначелнику Сомбора др Бенеу Чихашу, који је један од најзаслужнијих за почетак садње дрвореда бођоша и озелењавање јавних површина у граду, по чему је Сомбор познат као град зеленила.

Од 1992. године после реорганизације и трансформације, предузеће мења пословно име и ради под називом Јавно комунално предузеће “Цистоћа” Сомбор. ЈКП”Цистоћа” је било предузеће средње величине, са око 250 запослених радника, а за обављање сезонских послова повремено се ангажује око 70 радника.

Задовољавајућа квалификациона структура запослених, солидна опремљеност возилима и радним машинама, уз одговарајућу унутрашњу организацију, обезбеђивали су да предузеће обави све планиране послове за потребе оснивача – Скупштине општине Сомбор и осталих корисника услуга.

2013. године долази до поделе предузећа, када се из „старе“ Чистоће издвајају новоформирана предузећа ЈКП “Зеленило”, ЈКП “Простор” са делатностима одржавања зеленила, односно обављања пијачних, погребних услуга док у матичном предузећу остају делатности управљања отпадом, одржавање чистоће јавних површина и зоохигијенска делатност. Данас “Чистоћа” броји укупно 124 радника, а за обављање сезонских послова повремено се ангажује 8-10 радника.