Giz, Naled i Sekopak pokrenuli su projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu” čiji je cilj povećanje reciklaže stakla za 20 odsto u lokalnim samoupravama u kojima se projekat sprovodi. Četiri grada u Srbiji dobiće kontejnere za odlaganje staklene ambalaže – Niš 300, Sombor 150, Kragujevac 120, Varvarin 30.
Sombor je za učešće u projektu izabran zbog dosadašnjeg uspešnog poslovanja gradskog Reciklažnog centra koji je otvoren 2012. godine, otkriva za naš portal master inženjer zaštite životne sredine i pomoćnica direktora za oblast higijene i zaštite životne sredine JKP Čistoća Sombor Vanja Vlaškalić.
Udeo staklene ambalaže u ukupnom otpadu raste iz godine u godinu. U početku, tokom prve četiri godine poslovanja Reciklažnog centra, prikupljene količine staklenog otpada bile su zanemarljive, objašnjava naša sagovornica. Razlog leži u visokim troškovima transporta i niskoj prodajnoj ceni staklenog ambalažnog otpada.
– Tek od 2017. godine stavili smo akcenat na formiranje sakupljačke mreže, te smo sa prikupljenih 22 tone staklene ambalaže u 2017. godini, dostigli čak 200 tona u 2020. godini, što je svakako značajno povećanje, koje ima tendenciju daljeg rasta – kaže Vlaškalić i dodaje da udeo staklene ambalaže u ukupnom otpadu iznosi 33 odsto.
Vlaškalić primećuje da iako je zakonom odavno propisano da su vlasnici ugostiteljskih objekata dužni da o svom trošku izvrše nabavku tipskih posuda za odvojeno odlaganje sekundarnih sirovina, u praksi to još nije zaživelo.
– Kako bismo podigli nivo prikupljanja pomenute vrste otpada, odlučili smo da u saradnji sa našim dugogodišnjim operaterom za upravljanje ambalažnim otpadom, obezbedimo tipske posude za odlaganje stakla i ustupimo ih na korišćenje zainteresovanim pravnim licima, naravno uz novčanu nadoknadu. Ovaj model u primeni je od 2018. godine – otkriva Vlaškalić.
Građani ne mogu da učestvuju u prikupljanju stakla na ovaj način jer je otkup od fizičkih lica obustavljen. Ali zahvaljujući projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ građani Sombora imaće priliku da staklo odlože u jedno od 150 specijalnih kontejnera.
Zvona će se nalaziti na javnim površinama i biće dostupna stanovnicima grada i žiteljima svih 15 seoskih mesnih zajednica. Takođe, u planu je postavka zvona i u nekoliko prigradskih i vikend naselja.
Edukacija ključna za povećanje stope reciklaže
Edukacijom će se baviti i projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Slogan projekta je „Zvono te zove – recikliraj staklo“, a cilj je podstaći građane na reciklažu.
– Uveliko pripremamo plan edukacije građana, kako bismo, čim zvona budu postavljena, krenuli sa intenzivnijom komunikacijom poruka kampanje. Građani bi trebalo da promene svoj odnos prema otpadu i uključe se u primarnu selekciju. Napravićemo vodič koji će nakon projekta i ostale lokalne samouprave moći da koriste kao primer dobre prakse – kaže Violeta Belanović Kokir iz Sekopaka.
Vanja Vlaškalić takođe veruje da će edukacija, uz postavljanje odgovarajuće infrastrukture, doprineti povećanju svesti o značaju stakla. Kada su postavljeni mrežasti kontejnere za odlaganje pet ambalaže u Somboru, građani su se vremenom navikli da vrše primarnu selekciju ove vrste otpada, otkriva naša sagovornica. Zato veruje da će građani prihvatiti i mogućnost odlaganja staklene ambalaže u tipske kontejnere.
– Nadamo se da ćemo uz dobru informativno-edukativnu kampanju koja sledi, građanima još više približiti pojmove primarne selekcije otpada i ponovne upotrebe sirovina, kao i benefite koje ova delovanja pružaju životnoj sredini. Kako je staklo jedini materijal koji se može 100 odsto reciklirati i nebrojeno puta vraćati u proces reciklaže, veoma nam je važno da i građani budu svesni ovih činjenica – napominje Vanja Vlaškalić.
Kompletan članak možete videti ovde:
https://cirkularnaekonomija.org/istrazujemo-zasto-srbija-nema-nijedan-pogon-za-recikliranje-stakla-stakleni-otpad-izvozimo-ambalazu-uvozimo/
