U Somboru održana tribina o transformaciji javnog sektora

PROMENAMA DO EFIKASNIJEG POSLOVANJA
“Organizacija i restruktuiranje javnih preduzeća” naziv je knjige trojice koautora, Esada Ahmetagića, Petra Zagorčića i Dušana Lukića, koja je predstavljena somborskoj publici u petak 18. januara  u Srpskoj čitaonici “Laza Kostić”. Prema rečima dr Dušana Lukića, stručnjaka za oblast komunalnih delatnosti, pri razmatranjima o restruktuiranju i transformaciji javnog sektora treba koristiti pozitivna ali i negativna iskustva zemalja koja su prošla kroz procese tranzicije: “Treba da pronađemo optimalno rešenje za datu sredinu, uvažavajući sve njene specifičnosti: istorijski karakter, nivo razvoja, nivo raspoloživih sredstava, i kao najvažnije, kvalitet raspoloživih kadrova koji mogu da realizuju ciljeve reorganizacije i restruktuiranja preduzeća”, ocenio je Lukić.
U uvodnom izlaganju prof. dr Gizela Štangl Šušnjar, recenzent knjige, navela je da se danas, pre svega u EU, “ide ka deregulaciji javnog sektora”.
-Ekonomski i politički motivi koji su uzrokovali i doprineli procesu privatizacije u javnom sektoru su, pre svega, masovni gubici i dugovi javnih preduzeća, što iziskuje velike državne intervencije i subvencije. To se odrazilo na rast budžetskog deficita, na usporavanje rasta nacionalne privrede, vodilo je smanjivanju finansijskih izdataka iz budžeta koji obuhvataju i izdatke za smanjenje zaduženosti, smanjenje administrativne prezaposlenosti, odnosno, viška administracije, itd. Privatizacijom je povećana ekonomska efikasnost preduzeća, koja su izložena tržišnoj utakmici, bez državne intervencije, saopštila je dr Štangl Šušnjar.
PRIVATIZACIJA?
Prema njenim rečima, najzastupljeniji modeli privatizacije u zemljama tranzicije su: prodaja (ili tržišna privatizacija, pri čemu je Mađarska uspešno sprovela privatizaciju putem ovog modela), vaučerska privatizacija, (najuspešnija u Češkoj, Slovačkoj, Rusiji, Poljskoj, itd.) i akcionarstvo zaposlenih ili insajderska privatizacija (Slovenija, Poljska Srbija…).
-Kod privatizacije velikih javnih preduzeća u infrastrukturnim delatnostima najprihvatljiviji model privatizacije je izbor strateškog partnera, pre ili nakon procesa restruktuiranja preduzeća. Takva infrastrukturne delatnosti zahtevaju ogromna ulaganja koja prevazilaze moć celih regija, a ponekad i država, rekla je dr Štangl Šušnjar .
Prof. dr Esad Ahmetagić, sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, podsetio je da “javna i javna komunalna preduzeća nose ogroman kapital naše zemlje, a upravo su takva preduzeća bremenita problemima, i velika sredstva kojima ona raspolažu su često u rukama neadekvatnih ljudi”.
-Još je  Margaret Tačer, za vreme njene vladavine, rekla da “u javnom sektoru u Engleskoj moramo uvoditi menadžment kao u industrijskim i privatnim korporacijama.” I  mi  bismo trebali da idemo ka tome – ocenio je prof  Ahmetagić.
Dr Petar Zagorčić, zamenik generalnog direktora Elektrovojvodine u Novom Sadu, rekao je da njegova namera, kao koautora knjige, “nije bila da prodaje svoje stanovište o budućnosti već da svi koji se u preduzeću bave promenama, izrade spostvene modele”.
DOBIT I(ILI) ZADOVOLJSTVO ZAPOSLENIH
-Cilj je da kroz ovu kljigu pružim alat za razmišljanje – kako i na koji način da se omogući sopstveni plan organizacije i inovacija i kako da se doprinese da preduzeća, u otežanim uslovima, mogu da ostvare mnogo bolje poslovanje nego što to danas čine…Jedan moj kolega je, pričajući o preduzećima, nametao stav da je dobit osnovna svrha postojanja svakog preduzeća i da menadžeri danas uglavnom jure da ostvare dobit. Šta je odgovor?  Da li je to stvarno dobit ili je suština da se obezbedi  trajnost, kontinuitet i zadovoljstvo svih onih koji su vezani za preduzeća: vlasnika i zaposlenih. Siguran sam da biste se opredelili za ovu drugu varijantu – rekao je Zagročić, dodajući da preduzeća koja posluju na duži rok i “tako određuju sigurnost aposlenima i vlasniku, imaju bolju perspektivu  i iz takvih preduzeća će proisteći i dobit”.
-Poenta dela knjige kojeg ja obrađujem odnosi se na restruktuiranje, a ono znači jednu sveobuhvatnu, korenitu promenu, kojom se menja meko i tvrdo tkivo organizacije, i “hardver” i “softver”. To je promena koja je planirana, vođena, koja ima unapred definisan cilj i pravac kojim ide. Suštinski, restruktuiranje javnih preduzeća predstavlja proces sveobuhvatnih, od strane rukovodstva preduzeća, vođenih i planiranih promena, kojima se radikalno menja postojeći model organizacije preduzeća, u cilju poboljšanja njihovih performansi – rekao je Zagročić. On je konstatovao da “treba stvoriti uslove da preduzeća rade za nas a ne mi za preduzeća”.
-Osnovna i ključna reč je promena. Neki će u reorganizaciji preduzeća morati da promene posao, neki način kako rade, a neki će nažalost, da ostanu bez posla – saopštio je Zagorčić.
Prema rečima dr Dušana Lukića, u komunalnim delatnostima je vrlo nezahvalno govoriti o restruktuiranju jer “u prethodnih desetak godina, uvek je nedostajala glavna karika, a to je država”.
NEODLUČNA DRŽAVA
-Država nikad nije imala dovoljno snage, spremnosti i odlučnosti da krene u rekstruktuiranje javnih komunalnih preduzeća, a rekao bih da to nije ni sada, osim nekih sitnih učinjenih pretpostavki, vezanih za to… Iako je, na neki načih, doneta strategija restruktuiranja javnih preduzeća, pa je stavljena na nekom sajtu u stranu, opredeljenje zakonodavca se još uvek nije u dovoljnoj meri iskristalisalo da bi se ozbiljno krenulo. Verovatno iz opštepoznatih razloga: velika  preduzeća su bitnija, doći će na red i ova “mala”- rekao je Lukić.
-Pri razmatranjima o restruktuiranju i transformaciji treba koristiti pozitivna ali i negativna iskustva zemalja koja su prošla kroz procese tranzicije. U Velikoj Britaniji je, primera radi, do 1989. izvršena privatizacija svih javnih preduzeća, a široka lepeza mogućih rešenja ukazuje na činjenicu da nema jednog, konkretnog i najboljeg rešenja. Treba pronaći optimalno rešenje za datu sredinu, uvažavajući sve njene specifičnosti, istorijski karakter, nivo razvoja, nivo raspoloživih sredstava, i kao najvažnije – kvalitet raspoloživih kadrova koji mogu da realizuju ciljeve reorganizacije i restruktuiranja preduzeća – ocenio je Lukić. On je istakao i činjenicu da kod nas, u Srbiji, nažalost, nema regulatornih tela.
-Kod nas se zakonodavac opet (po novom Zakonu o komunalnoj delatnosti) nije opredelio za postojanje regulatnornog tela, a u Engleskoj, na primer, deceniju unapred se znaju uslovi poslovanja, cene, stadardi, itd. Novi regulatorni okvir mora da stvori društveni ambijent da preduzeća posluju na tržišni način, pri čemu će biti stvorena finansijska osnova za njihovo poslovanje. Pri tome, na prvom mestu, korisnik mora biti zadovoljan komunalnom uslugom – saopštio je Lukić

VIŠE PREDUZEĆA NEGO OPŠTINA
-Komunalne usluge se ne mogu obavljati na jednom manjem, ograničenom prostoru. U Srbiji je više komunalnih preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem, nego opština, a na primer, u Engleskoj i Velsu (direktno privatno upravljanje) ima ukupno 12 preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem i odvođenjem i prečišćavanjem otpadnih voda, i još 10 koja rade samo snabdevanje vodom. Jedan od tih 12 vodovoda je Vodovod Južne Engleske koji snabdeva 12,5 miliona stanovnika. Kod nas neka JKP snabdevaju 300-400 stanovnika – naveo je Lukić primere iz prakse.

U KOMUNALNOM SEKTORU 2,5 ODSTO ZAPOSLENIH
-U Srbiji je registrovano 305 komunalnih preduzeća, u 145 lokalnih samouprava, pri čemu 122 komunalna preduzeća obavljaju više od jedne komunalne usluge. Specijalizovanih u vodosnabdevanju je 30, u delu koji  se odnosi na grejanje 28, održavanje puteva 30, itd. Imamo više od 2,5 odsto zaposlenih, u odnosu na ukupan broj zaposlenih u Srbiji. I ovih 2,5 posto, na žalost, stvara samo 2 posto BND, što je još jedan od pokazatelja kako funkcionišu – saopštio je Lukić, dodajući i da je ta činjenica za dublju analizu.